O čemu će na predavanju biti reči?

Posle preležanog akutnog infarkta miokarda, pacijenti ostaju pod visokim rizikom za pojavu rekurentnih kardiovaskularnih incidenata i smrtni ishod. Zahvaljujući čvrstim naučno i klinički verifikovanim dokazima da promišljena terapija hipolipemicima doprinosi smanjenju mortaliteta, statini i drugi preparati usmereni na kontrolu lipidnog statusa brzo su postali jedni od najkorišćenijih lekova u sekundardnoj prevenciji akutnih kardiovaskularnih poremećaja i oni su nedvosmisleno doprineli ukupnom smanjenju smrtnosti. Međutim, postavlja se pitanje da li su statini u terapiji i sekundardnoj prevenciji sami po sebi dovoljni, ili je ipak potrebno kombinovati ih sa drugim medikamentima, koji omogućavaju sveobuhvatniju kontrolu hiperlipidemija i snižavanje rizika od rekurentnog infarkta u većem stepenu.

U uvodnom delu predavanja biće predstavljena statistička analiza rizika od sekundarnog infarkta po različitim grupama pacijenata, zatim najkorišćeniji terapijski protokoli i njihov ukupni učinak, kao i osnovni principi za evaluaciju preostalog rizika za kardiovaskularni akcident (u novije vreme sugeriše se praćenje C-reaktivnog proteina (CRP), kao pouzdanijeg indikatora rekurentnih koronarnih incidenata u odnosu na LDL holesterol). Strategije snižavanja kardiovaskularnog rizika pored uobičajenih higijensko dijetetskih mera, sve češće uključuju kombinovanu terapiju hipolipemicima - statinima, fibratima, omega-3 masnim kiselinama, niacinom - u slučajevima kada monoterapija ne daje očekivane rezultate (prosto dupliranje doze statina smanjuje LDL dodatno za samo 5 - 10%, a upotreba drugog hipolipemičnog sredstava može sniziti LDL za 20 - 25%).

Analizom sinergističog delovanja statina i drugih preparata (fibrata, niacina, rezinima, ezetimibe) ukazaće se na farmakoterapijske efekte i prednosti kombinovane terapije u mešovitim dislipidemijama, naročito u dijabetesu (poznato je da osobe sa dijabetesom imaju rizik za infarkt miokarda sličan onome kod osoba sa prethodnim infarktom miokarda koji nemaju dijabetes, tako da se izjednačavaju primarna prevencija koronarne bolesti u dijabetesu i sekundarna u onih koji nemaju dijabetes). Posebno će biti obrađene negativne strane kombinovane terapije statinima i fibratima, tj. njena neželjena dejstva i mogućnosti da se ona prevaziđu.

Uz lečenje statinima, niacinom i fibratima, u terapije koje utiču na smanjenje rizika od aterosklerotične kardiovaskularne bolesti uključuju se i primena omega-3 masnih kiselina (naročito u sekundarnoj prevenciji), dijete, fizičke aktivnosti i kontrola optimalnog krvnog pritiska tiazidima i blokatorima renin-angiotenzim sistema. Ove dopunske terapije treba posmatrati kao neizostavni deo sveobuhvatnog pristupa lečenju dislipidemija. Na kraju predavanja definisaće se indikacije, dinamika i način primene kombinovane terapije, uz poseban osvrt na terapiju omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama.